Distonija je neurološki poremećaj koji izaziva nevoljne, produžene kontrakcije mišića, što rezultira ponavljajućim pokretima, grčevima ili abnormalnim položajima tela. Ovi pokreti mogu biti bolni i često ometaju normalno funkcionisanje.
Distonija može zahvatiti različite delove tela:
- vrata, šake, ili očne kapke
- uključuje dva ili više susednih delova tela.
- zahvata veći deo tela.
- utiče na jednu polovinu tela.
Kod osoba sa Parkinsonovom bolešću, distonija se često javlja kao simptom ili neželjena reakcija na terapiju dopaminom. Može zahvatiti stopala, šake ili druge delove tela, naročito ujutru ili tokom “off” perioda (kada lekovi ne deluju u punoj meri).
Mnoge osobe sa PB imaju grčeve u nogama i prstima. Često se ovi simptomi javljaju noću i ometaju san. Ponekad grčevi dovode do toga da stopala i prsti zauzmu bolno prisilne ili uvrnute položaje. Distonija se obično javlja kada dejstvo lekova prestane, što se obično dešava rano ujutro. Ranojutarnja distonija prstiju ponekad se može rešiti hodanjem. U većini slučajeva, sledeća doza leka će verovatno ublažiti simptome. Za teške simptome, neurolog može izmeniti terapiju ili preporučiti dodatnu terapiju, na primer botulinum toksin.
Lečenje distonije uključuje lekove, prilagođavanje terapije, fizikalnu terapiju ili u nekim slučajevima neurohirurške intervencije, poput duboke moždane stimulacije.