Neke osobe sa Parkinsonovom bolešću doživljavaju pokrete koji su prebrzi, a ne prespori. Ova neželjena ubrzanja su posebno problematična u govoru i kretanju.
Zbog ubrzanja, izgovor postaje nejasan. Mišići lica, jezika i grla postaju jako napeti te dolazi do zamora pri govoru i govor se menja u tonu i jačini glasa. Reči se povezuju bez pauza ili disanja, što otežava praćenje i razumevanje govora.
Ubrzan, sitan hod često se javlja kod osoba sa Parkinsonovom bolešću. Pacijentima je teško da započnu hodanje, ali kada krenu, koraci postaju sve brži i sitniji.
Kada se osoba sa Parkinsonovom bolešću nađe u ubrzanom hodu, teško je usporiti korake. To može dovesti do pada, jer osoba postane “zarobljena” u ubrzanom tempu i ne može da se zaustavi na vreme.
Ovaj poremećaj u hodu javlja se kao rezultat promena u motornoj funkciji, naročito usled smanjenog kapaciteta za kontrolu pokreta. Mozak nije u mogućnosti da adekvatno reguliše finu motoriku, što dovodi do ubrzanja i neurednosti u hodu.