Lekovi za Parkinsonovu bolest su osmišljeni da zamene, povećaju ili poboljšaju funkciju dopamina u mozgu i tako ublaže motoričke i nemotoričke simptome.
Nedostatak dopamina u određenim delovima mozga nadoknađuje se levodopom koja se u telu obolelog pretvara u dopamin. Levodopa je osnovna supstanca u lekovima za PB. Benzerazid se kombinuje sa levodopom jer pomaže da veća količina levodope dospe u mozak, pre nego što se pretvori u dopamin.
U mozgu postoje dva hemijska prenosioca: dopamin i acetilholin. Oni rade u “ravnoteži” kako bi preneli poruke između nervnih ćelija i mišića. Ove poruke nam omogućavaju da izvodimo različite koordinirane pokrete, da se sigurno i stabilno krećemo, itd.
Kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću ova “ravnoteža” je poremećena usled brzog i velikog gubitka ćelija koje proizvode dopamin. Posledice ove neravnoteže su: ukočenost mišića, usporenost pokreta, teškoće u iniciranju pokreta, sitan hod, tremor itd.
Glavni cilj lečenja lekovima kod Parkinsonove bolesti je da se uspostavi ravnoteža između dopamina i acetilholina. Ovo se može postići povećanjem nivoa dopamina koji stiže do mozga, stimulisanjem delova mozga gde dopamin deluje ili blokiranjem delovanja acetilholina.
U situacijama kada bolest napreduje i kada se smanjuje efikasnost tableta, uključuju se i „napredni tretmani“, npr Apo-go pumpa koja sadrži apomorfin i aplicira se u momentima „off“ epizoda. Time se povećava količina dopamina u mozgu, supstance koja pomaže u upravljanju pokretima tela i koordinacijom i smanjuje ukočenost tela i drhtanje.